Мila Evanovich, српско-америчка ауторка са Западне обале САД-а, написала је свој први роман – No Bread Tomorrow (Без хлеба сутра) – историјску фикцију која осветљава потиснуте и заборављене приче из времена распада Краљевине Југославије и живота жене из породице Николић. Овај снажни роман, први део планиране трилогије, промовисан је крајем маја на два књижевна догађаја у Пенсилванији, уз подршку Кола српских сестара.
“Писала сам ову књигу јер сам схватила колико мало историјских романа о Србима постоји на енглеском језику. А ако ми то не испричамо – ко ће?“ – каже Мила, додајући да је циљ њеног стваралаштва да гради мостове разумевања између генерација и култура.
Кроз роман No Bread Tomorrow, Мила даје глас женама чије су приче често остале неиспричане. Радња прати чланице породице Николић кроз бурна историјска раздобља, истражујући теме идентитета, губитка, храбрости и опстанка.
Истичући снажне и страствене жене, ауторка Мила Евановиц износи на светлост један дуго потискиван део историје – изузетну храброст жена бораца отпора које су биле затворене у ћелији Блока 38 концентрационог логора Бањица. Кроз живописно приповедање и дубокосежно истраживање, она одаје почаст гласовима ових заборављених хероина – женама које су се са храброшћу, убеђењем и несаломивом вољом супротставиле нацистичкој окупацији.
Роман је одјекнуо и међу Србима и међу читаоцима широм света.
„Фикција – а нарочито историјска фикција – не само да информише, већ повезује читаоце са прошлошћу, чинећи историју личном“, објашњава ауторка.
Од директорке транспортне компаније до књижевнице
Пре него што је упловила у књижевне воде, Мила је више од две деценије радила као руководилац велике транспортне компаније. Страст према писању гаји деценијама – похађала је курсеве, уређивала сценарије и рукописе за пријатеље, и годинама сакупљала грађу из српског културног наслеђа.
„Многе приче су заборављене, али су превише важне да би биле игнорисане“, каже Мила, која када не пише, кува за породицу и пријатеље, вози собни бицикл, практикује јогу и негује традицију играња српских кола.
Србија у срцу, енглески као алат
Мила често посећује Србију и дубоко поштује њен језик и културу. Ипак, сматра да је писање на енглеском кључ за ширење разумевања о српском наслеђу.
“Србија има пуно право да штити ћирилицу – она је света. Али ако желимо да свет чује наше приче, морамо отворити врата. Писање на енглеском не значи издају – значи ширење знања“, поручује.
