УПОКОЈ ГОСПОДЕ Бранко Радовић 3. јануар 1937 - 25. април 2024
Бранко Радовић, 87, из Кеноше, Висконсин, преминуо је у четвртак, 25. априла 2024. године.
Рођен је 3. јануара 1937. године у Брекову у Србији, од оца покојног Богдана и Стојанке (Бошковић) Радовић. У Америку се преселио 1962. године и провео живот посвећен породици, кумовима и пријатељима. Бранко је касно у животу добио поклон када је упознао Милесу и успели су да изграде диван живот заједно. Био је одан муж, несебичан отац, пун љубави и активан деда и добар човек који је водио са поштењем и интегритетом.
Највећа Бранкова страст била је за српску цркву и српски народ. Провео је безброј сати радећи у манастиру Нова Грачаница у Трећем Језеру, Илиноис. За оне који су га познавали, осетили су његов великодушни дух и љубав према труду којим је допринео манастиру. Посебно је био посвећен Колу Српских Сестара и радио је уз Милесу и сестре у кухињи. Био је познат по томе што је правио најбоље сарме, подварак и чувао српску традицију. Када би сестра Мира звала упомоћ, он би се увек јављао рано и остајао до касно. Ништа га није могло спречити да помогне где год је било потребно. Често би говорио да када би прошао кроз манастирску капију, сваки умор који је могао да осети, обузима га снага. Тако је био запажен и у раду Српске народне одбране у Америци, и као члан и као помагач у многим активностима.
Многима ће заиста недостајати.
Иза њега је остала супруга Милеса; седморо обожаваних унучади Никола и Калина Винслоу, Стефан Чворовић, Јасмина и Катарина Радовић, и Миле и Лука Радовић и његова вољена породица Милан (Наташа), Миодраг - Бато (Кристина), Бранко (Борка), Душица Чворовић и Том Винслов. Иза њега је остала сестра и шира породица у Србији. Два брата и две сестре су умрли пре Бранка.
Помен је одржан у уторак, 30. априла 2024. године у 10.00 часова у манастиру Нова Грачаница, Опело је служено у 11.00 часова, а потом је сахрањен на Српском православном гробљу у Новој Грачаници. Топла сећања и подушје подељени су у Манастирској сали после сахране.
