По мом скромном мишљењу и Литванија и Финска су доста хладне, и у
буквалном и у пренесеном значењу, обе су римокатоличке и мрзе
православни народ
Пише: Никола МАРИЋ
Недавно је поч. Генерал Павковић, херој са Кошара, стигао до вести у Србији тиме што се вратио са
робије у Финској у своју Србију. Председник Александар Вучић упутио је апел Хашком Трибуналу да се
Генерал Павковић врати у Београд и ту настави своје лечење и то на Војно-медицинској академији, и да
га лече српски лекари.
Иако је наш генерал био у јако тешком здравственом стању био је крајње изненађен да ће Хаг
позитивно да одговори на Вучићев апел. Верује се да је суд био мишљења да генерал Павковић нема
много дана до краја живота (што се испоставило као тачно). Па ипак, генерал Павковић, његова кћи као и
цела Србија обрадовали су се његовом повратку и достојанствено дочекали овог великог српског хероја
са Кошара који је храбро бранио своју земљу коју је силовито напао НАТО, највише са висине од 30
хиљада стопа.
Порота је још увек у заседању у погледу председника Вучића и његове владавине Србијом, али је
овога пута урадио нешто добро. Док су његови претходници хватали своје Србе и слали у Хаг он је
упутио апел Хашком Трибуналу да дозволе генералу Павковићу да се врати у Србију. Наш генерал може
да почива у миру јер је његов народ показао захвалност и њему и његовим саборцима на жртвама које
су поднели у име српског народа.
Него, зашто је он био послат у Финску да служи досуђену казну? Не знам баш много о већини ових
земаља са севера Европе, али сам имао прилику да посетим макар две од њих, наиме Финску и
Литванију, а по мом скромном мишљењу обе су доста хладне, и у буквалном и у пренесеном значењу,
обе су римокатоличке и мрзе православни народ.
Пред крај прошлога века имао сам привилегију да водим групу америчких гимназијалаца на пут у
Совјетски Савез и био сам лепо примљен у обе земље када су мислили да сам Американац. У разговору
са Финцима и Летонцима конверзација је била доста пријатна. Међутим, одговарајући на њихова питања
о моме пореклу приметио сам да су се били доста охладили када су чули да сам српског порекла.
Никада нећу да заборавим када ме је једна моја ученица замолила да јој помогнем око куповине
некаквих сувенира у локалној католичкој цркви у Виљнусу, а жена за пултом на моје питање одговорила
на немачком језику! Мислио сам да је логично да говори руски јер су комшије са Русима. Па како сте
знали да говорим и немачки, упитао сам?
Некако сам претпоставила, казала ми је док ми је пружала купљене сувенире. Моја јадна ученица је
била збуњена. Када сам јој испричао да те северне европске земље све мрзе Русе, а она ме замолила да
јој једнога дана објасним зашто их мрзе?
Претпостављам да су исти тако могли да нашег генерала пошаљу у Шведску на издржавање казне,
исто би му се хватало. Ако вам је имало позната историја подсетите се да је Шведска некада владала
делом Русије, а када је цар Петар Велики тражио од њих да му рентају луку на Балтику они су га одбили.
Срећом по Русију Цар Петар Велики уђе у рат против Шведске и успе да је порази. Тако је Русија изашла
на Балтичко море а Шведска истерана из Русије.
Није баш лепо да човек уопштава, ни о појединцима, ни о земљама, али човек некада мора да ствари
цени по искуству, ако не из некаквих других разлога. Живи и учи се, каже пословица.


