Мандатар се показао као енергичан и непопустљив, ако је и његов кабинет такав има наде, али ако се обистине неке оптужбе о појединим кандидатима, мандатара неће бити потребно саплитати
Чудно је то како су посланици прве ослобођене скупштине Црне Горе јуришали на мандатара нове Владе приликом изношења експозеа. Од свега су, једни, највише изнели историјских лажи, оптужби, други прљавог веша. Разлике у пљувању у вис није било осим у капацитету појединаца. Мандатар је бомбардован од својих ко Краљевина Југославија од савезника. Дигла се кука и мотика на њега и његов експертски тим.
У првом реду са маском седео је он. Прешједик и дон! По први пут на губитничкој страни у парламенту где је суверено владао три деценије.
“Сви у фину материну, говорило је његово укочено лице под маском. Наслушао се свега о себи минулих година. Сада није био мета. Али се полемисало о његовом наслеђу. О сабраним неделима у више томова. О наказним путоказима једне елементарне непогоде коју осликава и дух парламента, шизоидно подељеног на патриоте и издајнике.
Са пажњом је пратио планове мандатара о седам стубова рашрафљивање његовог животног дела, о слободним грађанима једнаких шанси, али и борби против онога што је најболније – криминал, корупција, непотизам.
Ту је он нештедимице дао себе. Жртвовао се као Хрвати за Југославију.
Експозе усамљеног мандатара предвидео је демонтажу корумпираног судства, тајних служби, ућутканих тужилаштава…
Мандатар је доследно поновио експозе сувог грла, свестан да је топли зец или шпалир постављен са обе стране. Ударали су по њему као на придошлице на Голом отоку.
Чуло се свашта и ништа. Фраза до фразе, празнословље из празноглавља. Враћање у прошлост, посрбљавање Црне Горе, клерикализација државе, рукољубље мандатара, пришили су му да је ментор четништва и мрачне прошлости, поменута је незаобилазна Подгоричка скупштина, афера амбасадор…
Јечали су као рањеници дрпсовци забринути за Црну Гору без њиховог управљања јавним и тајним финансијама.
Сви по директиви ко напујдани пси. Част изузецима, са дипломатским манирима попут Ћакија Лекића. Умерено и господствено је саопштио шта мисли о будућој влади, која неће бити притискана одозго. И то је помак у строгој партократској хијерархији где су шефов и странака мали богови.
Оптужбе су се смењивале нова већина окривила је стару за пропаст, док је нова мањина изражавала бојазан да ће нова власт све да упропасти. Као да је нешто остало не девастирано од ДПС-а. Од морала до финансија.
Медо је тражио допуну, либерал побуну, Ервин ограду од четништва, поклоњење Сребреничким жртвама…
Напољу су урлале комите, а јаукнули су и Београдски Црногорци саопштењем да су на удару асимилације обесправљени и ојађени у Србији. Зачудо да Теутину земљу Илирију, “окупирану” од Срба нико није поменуо као што нико не уме да објасни како су им ђедови били толико неуки и незнавени, заслепљени Његошем и косовском митоманијом.
Експозе је хипотетички пројектован, а тек у фебруару се спрема адекватна стратегија након увида у право стање ствари односно доступности, сада недоступних података, обећава мандатар.
Он је убеђен да га чека велика замка постављена од стране одлазећих: државни удар у јавним финансијама, колапс здравства, сценарио спржене земље…
Непоколебљив је у уверењу да ће заживети држава по мери малог човека, слободног грађанина, равноправног у свим сегментима живота. Од шалтера у дому здравља или општини до учешћа на великим државним тендерима. Мандатар је најавио темељну реформу законодавства, суспензију Закона о слободи вероисповести.
Нова опозиција оптужује да ће на сцени доћи до посрбљавање народа, да је асимилација неминовност, да је теократија на вратима…
Приговорено му је да се сива економија, није смела преумити као и порески дуг, те помоћ привреди због пандемије Ковида.
А нападали су га без имало стида они који ће га подржати. Говорили су о њему сликајући себе. Али има се шта приговорити и њему и њима. Сви су од почетка свесни да време ради за губитнике, те да се штета сваком даном увећава. Зар је требало три месеца играти по живцима грађана. Овим сукобом су сами себе делегитимисали, интензивно сукобљавајући сопствене ставове. Свесни или не и он и они да колективни ентузијазам посустаје. И питање је како би се сутра разочарани бирачи опредељивали. Губитника би било много.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
