– Постављање споменика на Казанима представља сву подлост политичког Сарајева и још једну подвалу српским жртвама – рекао је Срни предсједник Организације породица зароб-љених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић.
„Док год на том мјесту не буде спомен-обиљежје које ће недвосмислено бити симбол истине ми немамо право да се помиримо са тим да је тај споменик постављен из добрих намјера“, поручује Којић.
Он је нагласио да мјесто које је било мјесто страшних злочина, најгнуснијих убистава Срба, заслужује да буде достојно обиљежено.
Којић је истакао да су на спомен-обиљежју морала бити уклесана имена свих жртава које је убијала такозвана Арми-ја БиХ.
„Јуче се на Казанима није осјетио мирис тамјана, није био присутан православни свештеник, али је зато био Кристијан Шмит, који се већ подвукао под скуте политичарима из Федерације и не крије да је овдје дошао да изиграва високог представника и да нам додаје сваким даном све више соли на ране. Овај споменик који је постављен је још једна подвала међународне заједнице према Републици Српској“, наглашава Којић.
На Казанима, подручју Старог Града у Сарајеву, јуче је откривено спомен-обиљежје посвећено убијеним сарајевским Србима током 1992. и 1993. године.
Бошњачки политичари Сарајева готово три деценије скривају тачан број убијених Срба из овог града, који су одведени из својих домова у ратним годинама и убијени на Tребевићу на локалитету Казани, па бачени у неку од јама.
Из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића ексхумирани су посмртни остаци 29 лица, углавном српских цивила. Сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.
Јама у Казанима
Убиства у Казанима током грађанског рата у Југославији 1991. су нешто о чему смо можда чули, али имамо мало сазнања о томе шта се заиста догодило. Убиства су се догодила у подножју планине Требевић код Олимпијског града Сарајева, гдје су 1984. године одржане 14. Зимске олимпијске игре. Јама Казани се налази на планини Требевић, отприлике 1,5 километар сјеверно од центра града, која је била под контролом босанских муслимана. Према Википедији, убиства у јами у Казанима односе се на масовно убиство етничких Срба који су живјели унутар опкољеног Сарајева од стране злогласног Мушана Топаловића, званог Цацо, команданта 10. брдске бригаде Армије Републике Босне и Херцеговине.
„Вршио је апсолутну власт над многим деловима града, насилно регрутовао добровољце, водио шверц на црном тржишту, киднаповао и откупљивао богате људе, организовао силовања, додељивао празне куће и убијао српске борце и цивиле“, наводи Википедија. Разлог зашто се мало зна о убиствима у јами у Казанима је чињеница да се то догодило на муслиманској територији и да је босанска влада намјерно сакрила ову језиву историју, чинећи неправду према жртвама и њиховим породицама.
Недавно су сарајевски политичари открили споменик жртвама, на који Срби ни потомци жртава, нису отишли јер нити приказује исправан број жртава нити ко их је убио.
Потпредседник Покрета српских четника Равне Горе Бошко Ивковић живо се заинтересовао за ову страшну причу о страдању српског народа и за незаборав оставио писани траг за све жртве и потомке пострадалих. Овај изванредан чланак, који преносимо из листа „Србија“ прочитајте у овом броју на енглеском језику.
