Храбра млада Српкиња Катарина Ристић из Парк Риџа у Илиноису успела да промени скарадни програм школе поводом „босанског геноцида“.
Ова прича се прво појавила у SERBIAN TIMES, српској публи-кацији у Америци. Нажалост, промашио сам ту причу и желим да се овим скромним чланком искупим на тај начин што ће и читаоци СЛОБОДЕ моћи да сазнају за ову храбру младу Српкињу и исто тако храброг њеног оца, господина Ранка Ристића из Парк Риџа , Савезна држава Илиноис.
Све је започело онда када је млада Катарина Ристић, ученица осмог разреда Емерсон школе добила задатак да напише рад на тему „Босански геноцид“. Катарина се дала на посао сакупљања материјала, посете библиотекама и проналажењем сајтова на компјутеру који су се односили на њену задату тему, другим речима, она је урадила све оно што би сваки добар ђак учинио да заврши свој задатак и стекне добру оцену. А онда су почеле праве муке. Будући да се тема њеног папира односила на сукоб у току распадања бивше Југославије, Босни да будемо прецизнији, она се обратила оцу и изразила своје негодовање око већине извора које је погледала, а који су били ужасно пристрасни против Срба, у неким случајевима потпуно нетачни у корист муслимана, дела Босанско-Херцеговачке федерације.
Уџбеник којим се служио Парк Риџ 64. школски систем из којега су ученици учили историју био је толико нетачан, као и цео наставни програм тога система, да је наша млада Катарина почела да плаче. Према тим изворима и наставном плану по коме су наставници историје требало да предају Србија и Срби су убили 200,000 муслимана у Босни! По томе уџбенику Председник Слободан Милошевић је био ратни злочинац.
Ово би требало да буде релативно кратак чланак па бих хтео да наведем још само неколико лажи које су стигле до школског наставног програма који сам поменуо.
Чињеница је да су такозвани Бошњаци (муслимански део Босне) снабдевали Американце апсурдима сваке врсте да би приказали Србе као монструме, окореле убице који су хтели да поубијају све муслимане у Босни! Неки од тих муслиманских извора ишли су толико далеко да су навели српске великане као Никола Тесла, Његош, Карађорђе, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Свети Сава, Владе Дивац и Новак Ђоковић као ратне злочинце!!
Господин Ранко Ристић и његова кћи Катарина дадоше се на посао. Прво је господин Ристић тражио да се састане са наставницом историје која је задала задатак Катарини, а онда је директор школе сазвао седницу са својим наставницима, позвао извесног др. Мокаитиса, професора на Де Паул универзитету који је „помогао“ школском систему око наставног плана за историју, а онда је господин Ристић, пошто је изразио своје неслагање са планом, отишао кући да, на предлог директора своја неслагања напише на хартију и достави директору школе. Ускоро после тога стигло је писмо од директора у коме саопштавају Катарини и њеном оцу да је наставни план и програм за историју заиста нетачан и да ће да буде исправљен. Чак је и др. Мокаитис признао да су информације у школском програму нетачне.
Ја не знам др. Мокаитисову етничку припадност, али знам да је раније писао чланке против Срба када је био члан одбора при Клинтон-Олбрајтовом „Институту за мир“. Усудићу се да кажем да је врло могуће да је он литванског порекла, а Литванци никада нису били пријатељи православних Срба.
Кадгод неко помене нечије етничко порекло у највише случајева се та особа сакрије испод америчке заставе и каже да је Американац. Господин Ранко Ристић, његова жена, кћи и синови, сви су они сада амерички држављани, али када је њихово место Завидовићи припало под Босанско-Херцеговачку Федерацију они нису имали друге него да као избеглице напусте своје уништено огњиште и да као избеглице дођу у Америку. Током сукоба у Босни који је био грађански рат а не агресија на Бошњаке и Хрвате, како је стајало у пропагандним подацима сервираних америчким ауторима наставног плана и програма као чињенице, Катаринина Бака Ковиљка је у Возући 1993. године била најпре силована, а онда убијена од муслимана, љубимаца америчког Министра спољних послова, злогласне госпође Олбрајт.
Катарина, Марко, желим да Вам лично честитам што сте вола зграбили за рогове. Чујем да Вашу фамилију, Катарину понаособ непрестано нападају што сте се дрзнули да промените наставни план и програм за шести разред и да се тај програм исправи. Био сам наставник у гимназији овде у Кливленду, Охајо, када је избио грађански рат у бившој Југославији. Морао сам да вриштим из свега гласа да појасним својим колегама да Босна није припадала такозваним Бошњацима него Србима, муслиманима и Хрватима који су ту живели једни поред других.
Док нисам заборавио, треба да напоменем да се и Генерални конзул Босанско-Херцеговачке федерације у Чикагу прикључио нападима на фамилију Ристић због корекције школског наставног плана и програма, уместо да буде њихов представник јер су они његови конституенти.
Надам се да ће наша српска дијаспора да следи пример ове храбре српске фамилије у Парк Риџу и учини све што су они учинили. Да, знам да изискује доста храбрости и времена да се правда постигне, али то не захтева од вас да разбијате нечије излоге и прозоре или да палите њихову имовину већ само да пратите рад своје деце у школи и да сте сигурни да у њиховим књигама нема предрасуда против Срба. Толико би требало увек да смо у стању да урадимо. Катаринина наставница историје рече овако нешто у одбрану лажи у уџбенику и наставном плану и програму: „Па ви знате да Американци слабо познају историју“. То је нама добро познато, али макар у оној школи где сам ја био наставник од 1964. до 2004. године Гаврило Принцип није био терориста него патриота. Дража Михаиловић није био наци колаборатер већ антинацистички и антикомунистички борац за слободу. Зашто би Адолф Хитлер иначе уценио његову главу са 100.000 немачких марака у злату за време Другог светског рата?
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
