Београдска филхармонија, најстарији српски симфонијски оркестар, који је публика у САД имала прилике да чује 2014. током /њене америчке турнеје – Чикаго, Вашингтон, Њујорк, слави први век свог постојања
Стота музичка сезона БГФ, чији је слоган „Заувек“, има традиционалних 25 концерата, а први у марту у Задужбини Илије М. Коларца обе-лежиле су српске премијере афроамеричке класичне музике – дела младог америчког композитора Карлоса Сајмона (1986) и Флоренс Прајс (1887-1953), америчке композиторке, пијанисте, оргуљаша, музичког педагога и прве Афроамериканке у историји која је призната као симфонијски композитор. Тај концерт “За толеранцију” 1. марта “затворила” је Друга симфонија Јана Сибелијуса као део програма поменуте америчке турнеје БГФ, коју у овој, у планетарним оквирима високо котираној уметничкој кући сматрају једним од највећих међународних успеха у својој стогодишњој историји.
БГФ званично је “рођена” 13. јуна 1923, кад је под овим именом први свој концерт одржао оркестар састављен од музичара Опере Народног позоришта, наставника београдских музичких школа и неколико аматера. Њен оснивач, први уметнички директор и шеф-диригент био је Стеван Христић (1885-1958), један од најзначајнијих српских композитора и диригената. У протеклих 100 година на челу БГФ било је 16 шефова-диригената, укључујући и актуелног немачког маестра Габријела Фелца. На том месту најдуже – 17 година био је професор Музичке академије Живојин Здравковић, четири године дуже од Стевана Христића, који је 13 година водио БГФ, док је маестро Ангел Шурев једини два пута био њен шеф-диригент. Прво међународно гостовање БГФ било је у Софији 1936, а до Другог светског рата овај оркестар је изградио озбиљан репертоар, успоставио трајну музичку сарадњу са Загребом и Љубљаном, довео у Београд многа светски значајна имена класичне и оперске музике, а 17. децембра 1940. први пут прославио своју славу светог Јована Дамаскина.
Иако је први послератни концерт одржала 7. новембра 1944, БГФ је званичну аутономију добила 1951, као Симфонијски оркестар Народне Републике Србије, а 1952. враћено јој је и име. Наредних неколико деценија сматра се њеним „златним добом“, да би ратни распад некадашње СФР Југославије гурнуо овај оркестар на маргине европског концертног живота. „Опоравак“ почиње доласком за шефа-диригента бугарског маестра Емила Табакова у последњим годинама 20. века, али је НАТО бомбардовање СР Југославије било нови удар на рад БГФ.
У новом миленијуму који је започео политичким променама у Србији на чело Филхармоније 2001. дошао је рано преминули пијаниста Иван Тасовац, који се показао као успешан менаџер. Његове реформе рада БГФ, гостовања значајних светских диригената, али и повратак у Србију младих уметника, школованих у светским музичким центрима, допринели су препороду и новом имиџу Филхармоније која се враћа на мапу значајних европских оркестара.
Од сезоне 2017/2018. шеф-диригент БГФ је Габријел Фелс, који је и на челу Дортмундске филхармоније. Његовом заслугом „у савладавању програмских и извођачких изазова БГФ данас спада у ‘тешку категорију’ светских оркестара. Постала је српски бренд , чија је крилатица да се “класична музика слуша, а Филхармонија воли”. Овај оркестар, у коме данас свира 98 музичара, који су прошли обавезну строгу аудицију, поводом троцифреног јубилеја 2023. одликован је Сретењским орденом Првог реда.
