У организацији Теслине научне фондације (ТНФ) из САД и Владе Републике Србије, под покровитељством Министарства спољних послова Србије – Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, у Београду у Коларчевом народном универзитету, Сремској Митровици, у Средњој техничкој школи “Никола Тесла”, манастирима Шишатовац и Петковица, Шапцу (Научни парк), али и у читавој Србији од 8. до 11. јула организовани су “Дани Николе Тесле 2023”. Програм поводом 167-ме годишњице Теслиног рођендана, који се у Србији свечано обележава као Дан технике Николе Тесле, је одржан под слоганом „Сусрет Теслиног народа у Београду“.
У част великог српског научника, који је рођен 10. јула 1856. г. у Смиљану (Аустроугарско царство), а упокојио се 7. јануара 1943. г. у Њујорку, на српски Божић, Теслина научна фондација овакве манифестације организује од 2010. године у САД, а од 2013. г. и у Србији. Обележавајући овај значајан догађај науке ове године постављене су две нове Теслине бисте, једна ће се налазити Средњој техничкој школи у Сремској Митровици, а друга у Научном парку у Шапцу. Бисту у Сремској Митровици поклонио је вајар, драмски писац и есејиста, Радован Ждрале. Бисту Николе Тесле г. Ждрале је урадио од полудрагог камена са Фрушке Горе и биће трајно изложена на постаменту у холу Средње техничке школе. Бисту у Шапцу поклања ТНФ, и рад је дело академског вајара Бојана Микулића.
На научној манифестацији “Дани Николе Тесле 2023.” узели су учешће бројне истакнуте личности, између осталих, др Оливер Суботић, Светлана Миловановић, градоначелница Сремске Митровице, Владимир Јеленковић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле и многи други. У манастиру Шишатовац служен је помен Теслином сестрићу Петронију Петру Трбојевићу (1876 – 1933), који је за живота био везан за овај манастир на Фрушкој Гори и ту је и сахрањен. Петроније Трбојевић је био православни архимандрит и игуман манастира Шишатовац. Затим, у манастиру Петковица служен је се помен Георгини, Ђуки, Теслиној мајци, од које је наследио проналазачки дар. Одржано је и предавање “Значај мајке у Теслином животу”. Овом скупу присуствовао је и Никола Лончар, оснивач Теслине научне фондације из Филаделфије.
Споменућемо и друге теме, које се могле чути на “Данима Николе Тесле 2023”. Једна од њих је о Србима, Теслином народу, затим, о Србима у Америци и у Аустралији. Одржано је предавање под насловом ‘Тесла, Лаза и Шекспир’ (одржала проф. Марина Милић Радовић), као и предавање “Пупин и Тесла на истом путу” (Александра Нинковић Тешић).
При васпитању младе генерације, посебно у Србији, али Срба у расејању, потребно је да се она детаљно упозна са ликом и делом генијалног српског научника, који је подарио свету бројне изуме и без којих данашњи свет не би био исти. Зато се темељито ради у Србији на отварању Теслиних клубова у школама, али и широм планете, истакао је Петар Карасовић, члан Управног одбора Теслине научне фондације. Та активност већ даје резултате, на пример, Теслин клуб је већ отворен у далекој Уганди, у току су припреме за отварање клуба у Мађарској.
Ове године у оквиру манифестације “Дани Николе Тесле 2023” бројне активности одржане су у Средњој техничкој школи “Никола Тесла” у Сремској Митровици. У Коларчевој задужбини одржано је предавање “Тесла кроз знање и игру”, предавач је био Александар Игњатовић, координатор иновативних пројеката из Теслине научне фондације САД, из Компаније Пертини.
Током ове манифестације вајару Радовану Ждрали (94 година) уручена је награда за животно дело. Овај есејиста и писац израдио је велики број Теслиних биста, које је поклањао школама и другим образовним установама. Ждрале је написао и три књиге о Николи Тесли. Иако је зашао у десету деценију живота Радован Ждрале још увек ради и ствара. Награду је добило и Удружење “Милутин Миланковић” из Београда које од јануара 2007. г. ради на промовисању лика и дела овог великана српске и светске науке.
Издвајамо и друге активности. Тако је на манифестацији Радмила Сатарић говорила о дружењу Михајла Пупина и Николе Тесле. Дамир Шабић је одржао предавање на тему “Тесла и уметност”, а Марк Алези о Теслином торњу у Њујорку. Да додамо, Живорад Ајдачић је говорио о занимљивостима из живота Николе Тесле.
У јавности је недовољно познат однос Николе Тесле и научника светског гласа, Милутина Миланковића (28. мај 1979. г, Даљ – 12. децембар 1958. г, Београд) о чему је на манифестацији “Дани Николе Тесле 2023” на Коларчевом универзитету говорио мр Славо Максимовић, председник Удружења “Милутин Миланковић”. У Теслиној библиотеци која је из Њујорка стигла у Београд, а сада се налази у Музеју Николе Тесле, постоје две Миланковићеве књиге: “Кроз васиону и векове’”, коју је посветио научнику, под називом, “Николи Тесли, у знак поштовања Миланковић“ и “Математичка наука о клими и астрономска теорија климатских колебања”.
Три српске мајке на понос српског света су изнедриле тројицу научника, који су својим научним изумима и генијалним делима обогатили светску науку и постали бесмртни. Данашњи свет тешко да би овако изгледао да нису рођени Никола Тесла, Михајло Пупин (9. октобар 1954. г. Идвор – 12. март 1934. г, Њујорк) и Милутин Миланковић. Тројица Срба на понос Српства и српског света.
“Дани Николе Тесле 2023” у Београду била је прилика да се окупе у српској престоници многи познати Срби у расејању. Међу њима је био амерички глумац српског порекла Жељко Димић (Jack Dimich), рођен у Козарској Дубици (Република Српска), затим, чувени продуцент и члан Америчке филмске академије Добривоје Танасковић познатији као Ден Тана, па, Дејвид Вујић, члан тима Аполо 11 и НАСА. Они су били почасни гости на прослави рођендана Николе Тесле у Београду. Прославу, на којој су се дружила тројица славних америчких Срба је организовао Савез инжењера и техничара Србије, једна од четири најстарије инжењерске организације на свету. Жељко Димић, се годинама појављивао у великом броју филмова и серија, како америчких тако и српских, а тумачио је лик Николе Тесле у неколико наврата, у представи „Тесла” на Off Brodway и у филму „Теслин народ” који је био у конкуренцији за награду Америчке филмске академије „Оскар” 2020. године у категорији играно-документарног филма. Господину Дејвиду Вујићу, поводом рођендана Николе Тесле, у Београду је додељена Златна плакета. Прослављени научник са својим тимом, у којем је било још шест српских научника, пре 64 године, славио је први корак, који је човек учинио на Месецу. Г. Вујић је и почасни председник Међународног Теслиног комитета. Добривоје Танасковић је у САД познат као врстан угоститељ, али се бавио и филмом, глумом, био је и продуцент многих филмских остварења.
Antrfile
Велики поштовалац Николе Тесле, научник Милутин Миланковић је 15. јануара 1937. г. предложио Теслу за члана Српске краљевске академије. Затим, о Тесли је говорио поводом његовог 90-тог и 100-тог рођења. Миланковић је Тесли на рођендан 1931. г. упутио телеграм – честитку. Она је ушла у посебну књигу коју је приредио амерички новинар Кенет Свизи из “Њујорк сан’”-а. Ту књигу је Тесла брижљиво чувао до краја живота.
Милутин Миланковић је у честитци написао:
– Поштовани господине! Скоро је четрдесет година како сам, као мали експериментатор, чуо први пут Ваше име, које је онда одјекнуло широм целог Српства. Пре тридесет година, с поносом сам слушао, у предаваоницама бечке технике, исто то име, спомињано од мојих тадашњих професора с највећим признањем. А од двадест година овамо, ја са своје катедре изговарам са истим оним поштовањем са којим помињем име Волте и Фарадеја. Никли, али далеко израсли из наше средине, Ви сте понос и небески знак да ће наш народ, увенчан бојном славом достојно понети и заставу мисије коју сте Ви развили у светлост дана и високо уздигли. Сретан сам да, приликом Ваше 75-годишњице, могу, овим путем, да пошаљем, уз израз дубоког поштовања, своје најлепше жеље. М. Миланковић
