Држава Србија мора најзад иступити као суверени субјекат са својим бескомпромисним конкретним захтевима за КиМ, гарантованим у УНР-1244. Зато ће ВНС већ првог дана свог мандата, неодложно захтевати гарантовани повратак нашег граничног и царинског особља на уставне-суверене границе Републике Србије, и распоред осoбља за заштиту локација Српског наслеђа. И ВНС ће изричито захтевати да КФОР/НАТО осигура безбедност тог особља, и почне са вршењем пограничних дужности.
4.Повратак избеглица и расељених лица својим кућама на КиМ
Садшања ситуације на КиМ је само најновија епизода у вековном погрому српског народа тог региона. Овога пута то је дело немачких испланираних/диригованих и НАТО-подупрeтих акција албанских нарко-криминалних кланова и повампирених нацистичких терористичких група.
Држава Србија себи узима неприкосновено суверено право да уставно-правно третира све погроме народа Србије на КиМ од 1912. – т.ј. момента међународног признања њеног суверенитета и територјалног интегритета над територијом КиМ.
По УНР-1244, централни разлог присуства и дужност међународних привремених цивилних власти (УНМИК) и војних снага (НАТО-КФОР) на територији Србије/КиМ је управо спречавање оружаних сукоба и осигурање и спровођење повратка избеглица и расељених лица својим кућама.
Досадашњу реализацију овог повратка, велеиздајнички режим је полтронски пренео у надлежност ЕУЛЕКСа – што значи у руке земаља ЕУ/Немачке које су признале и безобзирно спроводе стварање независне “Републике Косова” на сувереној територији Србије. Резултат тога је практично нулти повратак “не-албанских” избеглица на КиМ. Али са друге стране, УНМИК/ЕУЛЕКС и НАТО-КФОР су дозволили неконтролисано насељавање из Албаније, и тоталну узурпацију имовине не-албанских избеглица и расељених лица на КиМ.
Од 1998., услед терора УЧК и под протекторатом НАТО/КФОР војних “мировних” снага, преко 250 хиљада не-албанског становништва је етнички очишћено са КиМ. НАТО/КФОР не само да није испунио своју обавезу из УНР-1244, да одмах респусти и разоружа УЧК и остале науружане терористичке албанске групе, већ је албанску терористичку-паравојну организацију злонамерно трансформисао у активну војску “Републике Косова”.
Евидентно да УМНИК/ЕУЛЕКС и НАТО/КФОР војна мисија на КиМ, супротно свом УНР-1244 мандату, подмукло-систематски разарају суверенитет и територијални интегритет државе Србије и интензивирају нове ратне сукобе – уместо да дословно испуне своју обавезе очувања мира и осигурања повратка не-албанских избеглица и расељених лица својим кућама на КиМ.
Када говоримо о избеглицама и насилно расељеним лицима са КиМ, морамо у обзир узети и оне који су изгнани и расељени још од 1941. па до данас. Током пeриода 1941-45, у фашистичком-нацистичком протекторату “Велике Албаније”, десетине хиљада Срба је убијено и око 100 хиљада изгнано са КиМ. Прогон Срба са КиМ је наставио Титов острашћени анти-српски режим. Тито је 1945 тоталитарним-комунистичким законом забранио повратак изгнаних Срба на КиМ, а њихове куће и имовину дао ново-увезеним мигрантима не-држављанима из Албаније. Од средине 1960-тих до краја 1980-тих, још око 250 хиљада Срба је напустило КиМ. Највећим делом то је била последица урбане/индустријске миграције. Али такође је значајан број (око 20 хиљада) српских сеоских породица то марао учинити под бруталним терором албанских иредентиста и репресијом локалних албанских комунистичких власти. Према задњем попису “Републике Косова” из 2011, на КиМ живи само око 25 хиљада Срба. И они, под свакодневним албанским терором, искључиво живе у изолованим енклавама и гетоима.
У Србији joш живи преко 200 хиљада лица насилно изгнаних са КиМ од 1999 до данас. Ако се томе додају и потомци породица које је изгнао Титов режим, онда процењујемо да око 300-400 хиљада народа Србије има проблем повратка својим кућама на КиМ. Јер те њихове куће, мада у њиховој законитој приватној својини, још увек су насилно узурпиране, а УМНИК/ЕУЛЕКС и НАТО/КФОР им апсолутно не гарантују реституцију имовине и сигурност повратка.
Српска Имовина на КиМ
Током задњих 75 година ни једна режимска власт у Југославији/Србији није покренула законску заштиту и реституцију српске имовине на КиМ. Према подацима Катастра Србије, закључно са 1999. Српска имовина (државна-друштвена имовина Србије, српска приватна имовина, имовина Српске Православне Цркве…) има тапију на 641,071 хектар од укупно 1,090,410 хектара (или 58.79%) територије КиМ. Ако узмемо у обзир и податке из земљишних књига пре комунистичких конфискација и национализација, још већи проценат територије КиМ је у легалном/тапијском српском власништву.
Али ако сада погледамо званичну катастарску карту Републичког Геодетског Завода Србије (РГЗ), на њој уопште нема КиМ као дела Србије. Нема евидентираних 1,299 катастарских општина, нити листа непокретности, нити површина, нити власништва над 2,575,488 катастарских парцела на КиМ. Разлог за ово је велеиздаја актуелног режима Александра Вучића, који је 2014-15 катастарску документацију за КиМ против-уставно и незаконито предао ЕУЛЕКСу, а тиме и илегалној “Републици Косова” на својевољно манипулисање и прекрајање. Овим актом режим је бахато прекршио одлуку Уставног Суда Србије о одржавању катастарских књига за КиМ. Питамо зашто Уставни Суд на то није реаговао? Императив ВНС је да одмах врати територију КиМ у јединствени катастарски ситем Србије, и под суверену јурисдикцију народа и државе Србије. Такође, ВНС ће кривично гонити извршиоце и јатаке ове бахате велеиздаје народа и државе Србије.
ВНС ће поништити све неуставне и незаконите Бриселске споразуме и ЕУЛЕКСове нелегалне конструкције институција “Независне Републике Косова”. По основу Устава и Уставних Амандмана Републике Србије, ВНС ће хитно донети законе о Држављанству и изборима на целој сувереној територији Србије, и реституцији насилно узурпиране и отете имовине Држављана Србије. ВНС ће такође направити систематски детаљни план и финансијски програм за повратк избеглица и расељених лица на КиМ, као и закон о депортовање илегалних насељеника не-држављана Србије са територије Србије/КиМ.
Потом, ВНС ће изричито захтевати од међународних снага (КФОР/НАТО) и међународне цивилне управе УНМИК да одмах испуне централни мандат свога присуства на КиМ и да, у координацији са ВНС, по Уставу и законима Србије хитно спроведу демократске изборе Републике Србије на КиМ, и обезбеде повратак свих избеглица и расељених лица својим кућама и имовини у потпуној сигурности.
- 4. Захтев ВНС за извршење плана повратка избеглица и расељених лица
Пошто велеиздајнички режим већ 20 година уопште ништа није предузео, планирао или захтевао, а УНМИК/ЕУЛЕКС и НАТО/КФОР већ 20 година предомишљено, систематски спречавају повратак избеглих и расељених не-Албанаца на КиМ – ВНС ће категорички тражити да тај повратак буде хитно спроведн.
Како је Србија све своје обавезе из УНР-1244, по захтевима Кумановског Спразума, већ неодложно и дословно извршила у задатом року “дани а не недеље”– ВНС ће зхтевати да и УНМИК и НАТО/КФОР своје обавезе из УНР-1244 у вези повратка званичног особља Републике Србије, и избеглица и расељених лица својим кућама у сигурности дословно и неодложно изврше у задатом року, “месеци а не године”.
Ако УНМИК и НАТО/КФОР у сарадњи са ВНС, у року од месец дана од подношења ВНС захтева и плана, не почну да систематски спроводе повратка званичног особља Републике Србије и избеглица и расељних лица на КиМ – онда ће их Држава Србија пред УН званично оптужити за злонамерно кршење УНР-1244. А државе које воде УНМИК и НАТО/КФОР снаге на КиМ, а које су 1999 учествовале у бомбардовању и окупацији Србије/КиМ – Држава Србија ће званично декларисати агресорима, који без експлицитне одлуке УН Савета Безбедности (УНСБ) илегално у континуитету настављају безобзирну 20-годишњу ратну агресију против Србије, и насилну илегалну окупацију суверене територије Србије.
Са том декларацијом, Држава Србија осигурава УН-гарантовано право само-одбране од спољне агресије. А све државе у рату са Србијом без одлуке УНСБ, по статуту УН губе право вета по питањим Србије/КиМ. Држава Србија ће од УН захтевати да све те зараћене државе неодложно повуку свој персонал са суверене територије Србије, а да њих УН замени политички и војно неутралним, и способнијем особљем, које ће у потпуности испоштовати кључне принципе и обавезе из УНР-1244.
Уколико наведени ратни агресори и окупатори буду одбили да се одмах повуку са КиМ, онда држава Србија себи узима неприкосновено право само-одбране, да на ту агресију и окупацију реагује свим расположивим средствима и методама, у време и место које сама буде изабрала.
- 5. Разумна демократска аутономна самоуправа
Сажетак тренутне ситуације на КиМ је следећи: Споља оснаженe и подупрeте, напујда-не и дириговане, криминалне и повампирене про-нацистицке групе на КиМ завеле су и закрвиле народ – и организовале једнократни погром и пљачку имовине етнички, религиј-ски, и политички неподобних комшија. Како сада у тој ситуацији успоставити разумну демократску аутономну самоуправу?
Апсолутно је неодржива тренутна добит од погрома и пљачке једне стране. Јер инстиктивни закон акције-реакције сада налаже једнократни погром и пљачку имовине у супротном правцу. Али тај инсинкт нас води у бескрајни циклус зла, насиља, пљачке и пустошења, чији крајњи резултат је огромни бесповратни материјални и духовни губитак обе стране. При томе, нето материјалну корист извлаче искључиво криминални вазалски режими на власти и њихове глобалне газде.
Стога, за разрешење тренутне ситуације на КиМ императиван је прекид овог циклуса зла – пљачке и отимачине, око-за-око сукоба, и патолошке мржње која из тога проистиче. По речима Патријарха Павла “пре свега будимо људи”. А то је једино могуће налажењем и интеграцијом суштински праведног заједничког интереса и основних људских права обе стране, у оквиру целокупног народа Србије.
Чињеница је да владајућа тоталитарна глобалистичкa вазалстава и у Србији и на КиМ, апсолутно немају ни промил демократске аутономне самоуправе. Лични интереси и циљеви, споља диригованих владајућих криминалних клика и у Србији и на КиМ, потпуно су опречни суштинским интересима народа којим аутократски владају. Нико заиста не може кривити етничке “албанске” Држављане Србије на КиМ, што одбијају да себе подреде трулој деспотији актуелних глобалистичких вазалa у Београду. Са аспекта албанске криминалне квази-елите, која сада под НАТО чизмом окупаторски влада на КиМ, боље је и сам бити глобалистички вазал него ли бити вазал глобалистичког вазала.
Ипак, ничији вазал не бити је дефиниција суштинске слободе и аутономије. Дакле, кључни елемент у решавању проблема на КиМ јесте ослобођење и емаципација целог народа Србије/КиМ од тоталитарне глобалистичке тираније. Још прецизније, ослобођење од финансијског ропства кривотвореном новцу глобалне плутократије.
Полазна референтна тачка ВНС програма јесте да је територија КиМ суверена-неотуђива заједничка своји-на народа Србије. Зато, успо-стављање “разумне демократске аутономне самоуправе на КиМ” је нераздвојно од успостављања исте на територији целе Србије, и не може се третирати посебно.
Евидентно је глобалистичким газдама режима потпуно прихватљив концепт “Заједнице Српских Општина” (ЗСО), као пример “разумне демократске аутономне самоуправе” у оквиру устава и закона “Републике Косова”. Зашто им онда није прихватљив еквивалентан концепт “Заједнице КиМ Oпштина” у оквиру устава и закона Републике Србије? Посебно питамо, зашто онда актуелни велеиздајнички режим у Србији у даљим преговорима не инсистира на тој логичној паралели “разумне самоуправе”?
Разумна демократска аутономна самоуправа мора се базирати на суштинском зајед-ничком интересу и прегнућу сваког појединца народа Србије/КиМ. А то је да сваки од нас буде свој домаћин на своме, зарад бољег живота својих ближњих. Истински еманциповани домаћин се практично постаје и доказује прво у својој сопственој авлији. Стога, стварање и поставка најбоље могуће, праведне и ефикасне, непосредне домаћинске (не-партијске) локалне самоуправе је први корак у ослобађању од наметнутог нам глобалистичког јарма. То је уједно и камен темељац трајног друштвеног-економског-политичког ситемског решења за целу Србију (са КиМ).
Међутим, постојеће дефектне/заостале партократске тоталитарне институције и механизми финансирања су сасвим неадекватни за успостављање непосредне домаћинске локалне самоуправе народа Србије. Видели смо из прве руке да је апсолутно неодржив државни систем који на датој територији, једној посебној групи даје специјалан статаус заснован на етно-религијским, расним, и квази државним политичким и економским привилегијама. Сваки држављанин Србије је апсолутно једнак пред Богом и свим институцијама државе Србије. И зато је императив ВНС да тај елементарни демократски принцип утемељи у Уставу Србије и законски га кодификује.
Преамбула Устава већ темељи КиМ сувереним/нераз-двојивим делом државе Србије, а народ-држављане Србије на територији КиМ нераздвојивим делом народа Србије. У даљој практичној разради и примени ове прембуле, ВНС Уставним Амандманима дефинише Државу Србију (њене територије, природна и заједничка/друштвена богатства) као Трајну Заједничку Својину Народа Србије. Овај Уставни Амандман, сваком Држављанину Србије даје подједнаки удео и права у заједничкој имовини народа Србије. То уједно значи и да сваки етнички “Албанац” Држављанин Србије добија исти удео и права у укупној заједничкој имовини народа Србије. Тиме се институише мотив дугорочне заједничке добробити народа, насупрот садашње, споља нам наметнуте, заједничке пропасти мотивисане поделом и узајамном пљачком.
Уставни Амандман о држави Србији као трајној заједни-чкој својини народа Србије, изричито каже да никаква мањина не може себи узурпирати/присвојити ту заједничку својину – а да народ (држав-љани) Србије то експлицитно не одобри својом апсолутном (2/3)референдумском већином.
Мирна, благородна сецесија из заједнице никако не може бити једнострани процес у искључивом интересу мањине, а да се при томе бруталном спољном агресијом потпуно негирају интереси, материјални и нематеријални улози, и демократска вољa већине.
Ми апсолутно не смемо допустити да глобалистички-нацистички силници брутално присвајају оно што није њихово да присвоје, и да својим сатрапима поклањају оно што није њихово да поклоне.
Насилна једнострана сецесија, у име некаквог фиктивног, правно и материјално недефинисаног концепта самоопредељења, је екстремно антидемократска. Апсолутно је неразумно да екстермно радикализована мањина, помоћу крајње злонамерне расистичке бруталне стране војне интервенције, насилно узурпира демократска и својинска права већине. Ако је такво насилно и произвољно самоопредељење принцип и норма новог глобалног поретка, онда свака радикализована мањинска група треба почети са насилним присвајањем имовине држава и корпорација широм света.
Крајњи циљ ВНС је да изворно (одоздо-на-горе) успостави јединствену, најбољу могућу друштвену-економску-политичку организацију народа и државе Србије. Елементарни градивни блок те организације је демократска, непосредно-самоуправна институција Локалне Општине (ЛО). У сврху дефиниције Уставног концепта и практичне оператвивне и законске разраде локалне непосредне самоуправе народа Србије, ВНС ће дати свеобухватни предлог модела организације и рада институције ЛО.
За све држављане Србије са КиМ, било би крајње само-деструктивно да се не укључе у ВНС реформе и у стварање нове и боље друштвене-економске-политичке организације народа и државе Србије. Ако права, еманципована интелектуална елита са КиМ има праведнија, боља, ефектнија и ефикаснија решења за разумну демократску локалну самоуправу на КиМ, онда ће народ Србије та решења оберучке прихватити и применити на целој територији државе Србије.
