У Дому Српске народне одбране у Америци у Чикагу одржано је 3. септембра предавање протојереја Саше Петровића, пароха храма у граду Омаха, америчка држава Небраска.
Прота Саша је један од ретких изданака у нашој Цркви који бескомпромисно и увек стаје на страну истине, како год она била незгодна или се некима чинило да претерује. Ипак, његов позив српског свештеника схвата као свој древни завет и Богу и свим прецима, па ту врдања нема када је у питању истина и њено исповедање.
Тако, на позив председника СНО Драгана Вујошевића, прота се одазвао да проговори на тему: „Србска Народна Одбрана и њена улога у светлу нових/старих изазова по Србски народ“.
Пред помним слушаоцима прота Петровић одржао је значајно предавање које је добро примљено како међу члановима тако и присутним који су дошли да послушају речи истине. У претпрошлом броју Слободе објавили смо први део говора , а у овом броју настављамо.
ДРУГИ ДЕО ПРЕДАВАЊА
Могло би се рећи да Сатана – тај главни непријатељ Божији и исконски човекоубица као главну стратегију за завођење и обмањивање људског рода користи брисање граница између добра и зла, па смо тако сведоци да су у данашњем свету (нарочито на западу) све оне моралне гадости од којих би се и животиње застиделе постале ”нова нормалност”, односно нешто чиме се треба поносити, а не стидети се.
Александру Вучићу је пошло за руком да учини оно што ником другом у српској историји није успело – да избрише границу између истине и лажи, између родољубља и издаје, између храбрости и кукавичлука, између лепог у ружног, између културе и простаклука, између државе и мафије. Све границе су уклоњене и српски народ се налази у својеврсном зачараном кругу, у једном котлу лудила који кипи свакога дана све горим и горим смрадом, у тамном вилајету у којем је врховни господар, првосвештеник и божанство управо Александар Вучић, и зато га ја у својим јавним иступањима називам Непомјаник, јер мислим да му то име много више пристаје, с обзиром да одрађује ђавољи посао, па ћу то чинити и у наставку овог свог излагања. Под Непомјаником Србија је данас постала заједно са нео-нацистичком Украјином вероватно једна од најкорумпиранијих земаља на свету. Но да видимо како смо дошли у ову ситуацију да један психијатријски болесник толико понижава, силује и уништава Србију.
После обојене револуције 5. октобра 2000 у коју је Стејт Департмент уложио преко 40 милиона долара, са сваком будућом сменом власти Србија све више губи свој суверенитет. После распада владе Војислава Коштунице, западне службе несметано мешетаре Србијом, док невладине организације спонзорисане од стране запада врше ауто шовинистичку кампању потирања свега што је српско. Премијер Зоран Ђинђић је мислио да се може тако лако отргнути из канџи својих западних господара, па је почео да инсистира на примени резолуције УН 1244 и повратку српских граничара као и војника на Косово и Метохију, па је зато платио главом у атентату, за који је оптужен такозвани земунски клан, али све чињенице указују да је убијен од стране западних служби. Черечење, силовање и уцењивање Србије се наставља, док свака следећа владајућа гарнитура покушава да се додвори западу превазилазећи сваку претходну у испуњавању захтева и ултиматума, па тако сви они генерали који су бранили земљу од НАТО агресије, на срамоту и понижење српског народа и државе бивају предати Хашком суду. Државне фирме се по директиви запада намерно доводе до финансијског колапса, да би током пљачкашких приватизација биле продате у бесцење. Борис Тадић пристаје на укидање мандата јединог легалног органа постављеног од УН – УМНИК-а и измешта питања КиМ из Уједињених Нација у надлештво ЕУ, која на КиМ шаље своју полицију (EULEX) која наставља традицију Хашког трибунала и у већини случајева подиже оптужнице против Косовско Метохијских Срба, а све са циљем да се изврши притисак на српски народ да напусти КиМ. Међутим и поред свих притисака са запада ни једна власт се не усуђује да прекрши устав Србије по питању територијалног интегритета, све док 2012 г. у владу Србије не долази Александар Вучић на позицији првог потпредседника владе Ивице Дачића (Милошевићевог пионира). Иако на месту потпредседника владе, А.В. се показује као водећа политичка фигура и све конце држи у својим рукама, па тако Ивица Дачић под патронатом ЕУ потписује Бриселски споразум са терористом и тадашњим премијером тзв. Косова Хашимом Тачијем, којег је Србија била ставила на Интерполову потерницу. По овом противуставном споразуму Србија се обавезала да повуче све своје државне структуре из четири општине са севера Косова, као и да постави праву правцату границу са Косовом, са све царином, што представља велеиздајнички чин де факто признања Косова као независне државе. Полиција, судство, цивилна заштита, здравство, и катастар интегрисани су у ”Косовски” систем.
Такође, од овог момента Београд почиње да врши притисак ка Косовско метохијске Србе да учествују на изборима државе коју, барем званично, не признаје. Када постаје премијер А.В. узима себи за саветника бившег британског премијера Тонија Блера, озлоглашеног србомрсца, а на конгрес своје СНС странке позива немачког канцелара Герхарда Шредера (и Блер и Шредер су учествовали у бомбардовању Србије). Александар Вучић на самом почетку свог управљања Србијом цинично и хистерично истиче потребу да Срби морају да мењају свест да би ушли у Европу. Да би то постигао, он доводи светске манипулаторе јавног мњења. Када постаје премијер, а после и председник Србије А.В. веома брзо и ефикасно успоставља апсолутну власт и успева да уведе потпуни медијски мрак у Србији вршећи притиске и прогоне против слободно мислећих новинара. Сви медији, од оних са националном фреквенцијом, па до таблоида бивају стављени под строгу цензуру владајућег режима. На свим медијима, сваког дана, свих седам дана чују се само хвалоспеви посвећени Александру Вучићу, без и једне речи критике, или објективног извештавања.
С обзиром да све три гране власти ставља под своју апсолутну контролу, а да је опозиција подељена на отворено про-западну предвођену Драганом Ђиласом и на патриотску – састављену од неколико недовољно јаких партија, А.В. увелико убрзава процес издаје оно мало преосталих трагова србске државности на КиМ, па тако признаје ”Косовске” дипломе, регистарске таблице, међународни позивни број, ”Косово” бива примљено у Међународни Олимпијски Комитет, у Савет Европе, а у Београду се у организацији ”Владе Косова” уз јаке полицијске снаге, сваке године одржава срамни фестивал под називом ”Мирдита” који промовише независност ”Републике Косово”. Србској пољопривреди се задаје смртни ударац тако што се плански увозе јефтини производи из ”пријатељске” Албаније, што додатно обара цене домаћих производа и нагони србске сељаке да јавно на улицама из протеста просипају млеко и уништавају парадајз, паприку и остале производе које не могу да пласирају на домаће тржиште.
Да би осигурао своју доминацију на Косовским Србима у четири општине на северу, А.В. ангажује своје кумове мафијаше Звонка Веселиновића и Милана Радојичића којима су одрешене руке да пљачкају државу Србију и да тероришу локално србско становништво и свакога ко би подигао глас против велеиздаје, па тако Оливер Ивановић, српски политичар из Митровице који је јавно критиковао велеиздају А.В. бива убијен у сред бела дана испред своје куће. Убице никада нису пронађене, а ефекат је постигнут, јер је послата јасна порука шта чека оне Србе који буду непослушни владајућем режиму. Веселиновић и Радојичић веома брзо постају милијардери, а због својих криминалних активности које се протежу далеко ван граница Србије налазе и своје место на Интерполовој међународној потерници.
Све до чега се А.В. дотакао отишло је у пропаст, па тако већина његових министара стиче купљене дипломе на неким опскурним приватним (про режимским) факултетима који нигде у свету нису признати, па тако на водећа места долазе нестручни људи који никада у животу нису имали никакве везе са индустријском граном којом се њихово министарство бави, па тако пропада рударски басен ”Колубара” један од највећи државних гиганата у бившој Југославији, на чијем челу се налазио од А.В постављени директор који је претходно држао печењару у Лазаревцу.
Да би осигурао подршку свом режиму од стране Кине, А.В. буквално предаје два рударско топионичарска басена Бор (рудник бакра) и Мајданпек (рудник злата) озлоглашеној кинеској компанији ”Зи Ђин” који из ова два рудника немилице експлоатишу руду, док Србији остављају мрвице од рудне ренте. Да зло буде веће, Кинези доводе преко 20 хиљада својих радника, односно робијаша из Кине, и не хају ни за какве стандарде у циљу очувања животне средине, па тако изазивају праву еколошку катастрофу и трују земљу, воду и ваздух на истоку Србије. Због тога сваки четврти становник Бора и Мајданпека болује од неке врсте карцинома, а просечни животни век је смањен за чак 10 година. Пошто овакво деструктивно рударење изазива побуну локалног становништва, Кинези практично доводе своју полицију која чува приступе рудницима! Дакле, источна Србија је постала кинеска рударска колонија!
Процењује се да је под режимом А.В у Србији посечено 48% шума да би се створили лакши услови за експлоатацију руда које ће, наравно, изводити стране компаније које широм Србије спроводе пробна бушења, која већ сада изазивају изливање отровних хемикалија у водотокове, па су зато многим људима затровани бунари и извори за воду.
Србија је земља у којој је партократија постала суштинско државно уређење – без чланства у СНС-у нема запослења. Све, некада државне институције као БИА, полиција и судство, као и разне хулиганско навијачке групе стављене су у службу владајућег режима у циљу застрашивања ”непослушних” грађана, док је војска сведена на парадну бригаду. У војсци је извршена систематска чистка свих оних патриотски орјентисаних официра, а на главнокомандујућа места су постављени дипломци НАТО пакта, тако да је и ова институција изгубила народни карактер и по потреби, може се веома лако употребити, не против Шиптара, него против сопственог народа. Непомјаников брат Андреј Вучић вођа је најозлоглашенијег рекеташког клана, а његови кумови Звонко Веселиновић и Милан Радојичић (који се налазе на Интерполовој потерници) су са својим мафијашким кланом задужени за терорисање Срба на северу Косова да би их натерали да се повинују директивама Београда, иако су оне уперене против њих, а у корист Шиптара. Колико је овај клан свиреп и бескрупулозан показује и убиство Оливера Ивановића – српског политичара из северне Митровице који је јавно прозивао А.В. и његову катастрофалну политику по српске интересе на КиМ, а који је мучки убијен пред својом кућом. Наравно, убице никада нису нађене.
Веома је важно нагласити да је А.В. око себе купио најгоре кадрове из свих бивших власти. Куповина лажних диплома је постала свакодневница. Већина од актуелних министара нема завршен државни факултет, већ су добили дипломе на разноразним опскурним приватним факултетима који немају никакву академску акредитацију. Када се на моралну поквареност дода и необразовање, онда добијате најгоре кадрове – пуке марионете без икаквог интегритета, који су увек спремни да изврше сваку врсту непочинства да би усрећили свог вођу и да би се одржали на власти.
– Увођење трансџендер и ЛГБТ идеологије –
Од доласка Непомјаника на власт па до данас владајући режим у Србији је заузео прво место у свету по броју јавно декларисаних хомосексуалаца у власти. Хрватица Ана Брнабић, јавно декларисана лезбејка коју нико никада није бирао ни на једним изборима, бива постављена на чело владе Србије и са те позиције шаље јавну подршку разноразним трансџендер и ЛГБТ организацијама у Србији које се финансирају са запада. У српским уџбеницима за основне школе све више се појављују лекције како је ”океј” имати две тате или две маме, како треба правилно обављати анални секс и остале гадости. У Србији се сваке године под покровитељством владе Србије организује такозвани ”Прајд” или ”Парада поноса”, на којој заједно са хомосексуалцима шетају чланови владе заједно са европским парламентарцима и амбасадорима западних земаља. Сваке године држава троши милионе евра на организовање ове содомитске манифестације, као и на обезбеђење шиптарског фестивала ”Мирдита” којим се промовише такозвана држава ”Косова” у сред Београда! Пре две године, на лични позив и иницијативу А.В. требало је да се у Београду одржи највећа седмодневна педерска парада ”Европрајд” уз учешће од преко 100 хиљада содомита из целе Европе, али због народног бунта полиција је забранила овај скуп из безбедносних разлога. Педери су се жалили суду и суд је потврдио одлуку полиције. Чак је и сам Непомјаник волшебно изјавио да ”Европрајда ” неће бити па таман интервенисали и Бајден и Путин заједно. Али, интервенисао је амерички амбасадор Кристофер Хил, који се показао као врховна власт у Србији и колонијални управник и који је стао на чело колоне, па се содомитска шетња ипак одржала, али уз учешће свега 100- 200 содомита и уз јаке полицијске снаге које су их чувале.
Планско и систематско уништавање домаће економије и увлачење Србије у дужничко робство
Српска пољопривреда је такорећи уништена. Сваке године власт увози парадајз и остале пољопривредне производе из Албаније, и на тај начин обара цену домаћих производа, тако да од пољопривреде одустају чак и они најупорнији.
Међутим, многи Срби, нарочито из дијаспоре, бивају опчињени изградњом путева и луксузних зграда у ”Београду на води” па верују да у Србији ипак има прогреса, не знајући да путеве граде странци (Азербејџан) и да цена једног километра аутопута у Србији кошта више него игде на свету – чак 9 милиона долара, и због тога ће Азербејџан путарину наплаћивати наредних скоро 100 година, а она није ни мало јефтина за српске стандарде. Велелепне зграде по Београду, као и фудбалски стадион који се планира у такозваном пројекту ”Експо” су само корупционашке афере за пљачкање државног новца и коштаће Србију три пута више него слични пројекти у другим земљама.
Предаја природних ресурса и државних фирми странцима
У земљи Србији готово све државне фирме и банке су продате странцима или режимским тајкунима у бесцење током криминалних приватизација, Вучићев режим задужио је земљу више него све бивше власти заједно после 1945 године, тако да ће ове кредите отплаћивати наши праунуци, ако Срба и Србије до тада уопште буде.
Србија све више постаје кинеска рударска колонија. Најбољи пример је предаја читавог рударско топионичарског басена Бор и Мајданпек (који су некада били гиганти у бившој Југославији) у руке кинеске компаније ”Зи Ђин” која је потпуно девастирала читаву околину ова два града. Загађење земље, воде и ваздуха је толико велико да прелази дозвољену дозу и до 10 пута, а сваки четврти становник Бора и Мајданпека је онколошки болесник са неким канцерогеним обољењем. И док се А.В. хвали да су у РТБ Бору отворена нова радна места, само 4 хиљаде радника су Срби, док су преко 20 хиљада робијаши који су доведени из Кине.
Пошто је све на Косову и Метохији предато у руке Шиптара, на реду су државне фирме и природни ресурси у остатку осакаћене Србије. Да би лакше реализовао овај паклени план, режим А.В. претвара државне фирме у акционарска друштва која ће моћи да се продају странцима, па ће се тако на овој листи наћи следећа државна предузећа:
Национални парк Копаоник, Нац.парк Ђердап, Пошта Србије, Нац. Парк Тара, Србијашуме, Нац. Парк Фрушка Гора, Шар планина, Србија воде, Путеви Србије, Србија гас, па чак и Завод за штампање уџбеника.
Да би се у потпуности сагледао сав економски суноврат Србије, не сме се заобићи ни чињеница да је режим А.В. у задуживању Србије превазишао све власти заједно од 1945 године до данас, а од недавно је злогласна корпорација ”Блек рок” откупила читав спољни дуг Србије! То значи да ће Срби постати подстанари у својој сопственој кући и да ће бити јефтина радна снага у фирмама које ће бити у рукама страних компанија! Колико се у Србији пљачка државна имовина објашњава и чињеница да Србија има 40 милијардера и 30 хиљада милионера! Па то је више по глави становника, него и једна друга држава на свету!
Коначно и суштинско признање Косова се приводи крају
Пошто Вучићеви налогодавци из Вашингтона и Брисела знају да је КиМ по још увек важећем уставу саставни део Србије, као и да би промена устава у Скупштини Србије озбиљно уздрмала власт њиховог послушног и веома преданог сарадника А.В. они приступају стратегији довођења Србије и србског народа пред свршен чин – наиме да А.В. у име Србије призна све што се може признати и изда све што се може издати, тако да Косово постане и де факто и де јуре независна држава, а да званично признање од стране Србије постане само формалност, па тако Вашингтон подноси А.В. такозвани Охридски споразум који су тобоже саставили Француска и Немачка у 11 тачака, од којих свака представља де факто и де јуре признање Косова. Између осталог овом споразуму Србија се обавезује да ће поштовати територијални интегритет и суверенитет Косова, као и да неће стопирати Косово у приступању међународним организацијама, укључујући УН и Интерпол. Такође, Србија се одриче све своје покретне и непокретне имовине, свих државних фирми и рудника у корист Републике Косово! Дакле, ако ово није признање, онда не знам шта је!?
Пошто је де факто и де јуре предао све у руке Шиптара А.В. сада по први пут врши притисак на Србе на северу Косова да не учествују у косовским изборима, па тако Шиптари упркос излазности од 1% добијају своје градоначелнике Северне Митровице, Лепосавића, Зубиног потока, и Звечана, као и своје људе на челу полиције и судства и то у пределима где такорећи нема ни једног Шиптара. Пошто се у Београду одржавају протести против велеиздаје КиМ, да би олакшао специјалним снагама косовске полиције да физички преузму зграде институција у 4. српске општине, Александар Вучић одржава свој контрамитинг подршке режиму и опет преко своје мафије приморава Србе са севера Косова (претежно мушкарце) да дођу у Београд и учествују у овом митингу, па за то чак ангажује аутопревознике Шиптаре који аутобусима превозе Србе до Београда, да би истовремено шиптарске специјалне снаге полиције несметано и спокојно дошле и заузеле све важне административне зграде у ове четири србске општине. И тако су Срби лукавством А.В. остали без својих представника у власти, док данас дању на свим административним зградама на северу Косова стоје окачене заставе Републике Косово. Процењује се да је од тада ове 4 србске општине напустило преко 20 хиљада српских породица, а тихи егзодус изданих и проданих Срба се одвија скоро свакодневно.
Протојереј Саша Петровић
НАСТАВАК И КРАЈ У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ «СЛОБОДЕ»
