Заинтригирало ме колико и мучило сазнање да су, рецимо, неке познате личности у дијаспори заборављене или ће бити потпуно заборављене. Зато сам једног дана сео и почео да пишем своје утиске о углавном познатим али и интересантним личностима наше дијаспоре које сам познавао. Наравно, на жалост, многе изузетне личности нису укључене у овој књизи јер их нисам знао нити био у контакту са њима, каже Бранко Микашиновић за СЛОВО
Пре доста времена прочитао сам у српском часопису на енглеском језику, The Serb World, (Српски свет), који излази у граду Тускону у Аризони, врло сажете информације о нашим људима који су долазили у Америку крајем 19. и почетком 20. века. Те информације су биле откровење за мене и побудиле велику радозналост. Покушао сам да себи дочарам ко су били ти људи и на основу датума и места рођења долазио до одређених закључака, колико тачних, а колико површних, то не могу да кажем. Помислио сам: замислите да се један цео живот свео на пар фактичких реченица о тим људима. То ме је заинтригирало колико и мучило да су, рецимо, неке познате личности у дијаспори заборављене или ће бити потпуно заборављене. Зато сам једног дана сео и почео да пишем своје утиске о углавном познатим али и интересантним личностима наше дијаспоре које сам познавао. На жалост, многе изузетне личности нису укључене у овој књизи јер их нисам знао нити био у контакту са њима.
Овако, специјално за СЛОВО, Бранко Микашиновић, публициста из Вашингтона и сарадник часописа СЛОВО, објашњава како је настала његова најновија књига НЕЗАБОРАВНИ СУСРЕТИ – познате, фасцинантне и обичне личности српске дијаспоре.
У овој књизи, коју је издао познати београдски издавач ЧИГОЈА ШТАМПА, укључена је 31 личност српске дијаспоре, углавном америчке.
Како сте направили избор личности које сте описали у својим вињетама?
– Током мог вишедеценијског боравка у Америци имао сам прилике да се сретнем са многим нашим људима. Време је играло улогу филтера и оне личности које су ми најдубље остале у сећању су те о којима сам писао. То је велики дијапазон људи од престолонаследника Александра Карађорђевића до једног мог драгог пријатеља Драгана Живковића. Свака од тих личности је била јединствена и разоткрила много тога о себи, српској дијаспори и свом животу у расејању. Дакле, кроз те личности је покривен период од више од 50 година и кроз њих се говори колико о њима, толико и о мени и мом виђењу живота српске дијаспоре. У књизи су укључене следеће личности: Иво Андрић, Бане Ивановић, Урош Сеферовић, Басил Ру-совић, Ен Тумбас, Бранко Вукотић, Сава Јанковић, владика источно-амерички Ири-неј, Матеја Матејић, Бора Драгашевић, Дејвид Вуић, Џорџ Вид Томашевић, принц Томислав Карађорђевић, Милан Панић, Софија Шкорић, Мирослав Мајкл Ђорђевић, Алек Мачески, Драган Живковић, Александар Саша Петров, Слободан Милетић, Бранко Терзић, Љубомир Милинков, Сенди Радоја, Кринка Видаковић-Петров, Војо Мачар, Марџори Микасен, Грујо Гарић, Дејан Стојановић, Њ.К.В. принц Александар Карађорђевић, Грегори Русовић и Марк Рашевић.
Књигу сте написали на енглеском језику. Зашто?
– Пре свега нисам толико упућен о томе колико и шта се пише у отаџбини о дијаспори. Одазвао сам се својој савести и рекао себи: учини колико можеш да се сачува неко сећање на те људе за долазеће нараштаје Срба у Америци. Свестан сам да је та књига непотпуна, а избор субјективан и резултат стицаја околности. Помислио сам, ипак неко мора да почне да пише па ће се то касније, надам се, надовезати на неке друге исцрпније и обимније књиге. О српској традицији, култури и Српској православној цркви доста пише и наш најстарији двојезични лист (српски и енглески) Американски Србобран, који ове године обележава 120 година постојања, а излази два пута месечно.
С друге стране канадски часопис на српском језику, Слово, који излази једанпут месечно, досеже снажан опсег разних тема и не дозвољава да се српска историја, вера и традиција губе. Та традиција се одржава еволутивно и у фазама. Новодошли српски емигранти се углавном ослањају на штампу на свом српском језику, док се њихова деца служе и српским и енглеским. Оно што их све повезује су патриотска осећања и вера. Међутим, књиге као што је ова биће барем делимичан допринос очувању једног времена и личности у животу наше дијаспоре, каже Бранко Микашиновић.
КЊИГА ДОСТУПНА ШИРОМ СВЕТА
Кад је реч о пласману књиге, на које читаоце рачунате, односно како се књига може наручити?
– Српски издавачи који објављују књиге на страним језицима углавном се усредсређују на читаоце из своје, односно српске дијаспоре у дотичним земљама. Међутим, рецимо у погледу ове књиге, куповаће је не само Срби у расејању, посебно у Америци и Канади, већ и други из дела словенских дијаспора, као и сами Американци које интересују успеси и живот Срба у Америци у поређењу са другим дијаспорама, па и са њиховом, пошто је Америка земља емиграната.
Ова књига може да се наручи преко часописа СЛОВО или директно од издавача: office@cigoja.com, tel. 381-11-303-24-14 по цени од 25 канадских долара за Канаду, а за САД 20 америчких долара.
ИЗУЗЕТНА САРАДЊА СА ЧИГОЈА ШТАМПОМ
Вашу књигу на енглеском објавио је београдски издавач Чигоја штампа?
-То је интересантна прича. Наиме, након што сам објавио мојих до сада најрепре-зентативнијих пет антологија српске књижевности на енглеском у меком повезу: Српска фантастична проза, Одабране српске драме, Српска сатира и афоризми, Одабране српске комедије и Велике српске кратке приче, једном приликом у разговору са Жарком Чигојом, власником ове издавачке куће, он је предложио да објави ове антологије опет на енглеском, али у тврдом, луксузном повезу. Овај диван и патриотски гест је и реализован тако да је комплет ових антологија сада доступан преко Амазона и другачије широм целог света. У садашња модерна, високо технолошка времена, више не постоје границе за издаваштво, па су сада издавачи и локалног и међународног карактера. Тако Жарко Чигоја продаје своје књиге и у Србији и у иностранству, и на српском и на другим језицима. Због економске кризе узроковане коронавирусом, бројни издавачи су изложени финансијским тешкоћама. Овде у Америци, како чујем, издавачке куће понекад помажу на разне начине имућни бизнисмени, корпорације, па и државне институције.
