Централна државна манифестација поводом обеле-жавања годишњице злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ 1995. године, одржана је 4. августа 2019 код манастира Крушедол на Фрушкој Гори. Свјатјејши Патријарх српски Г. Иринеј је служио парастос свим жртвама овог злочина.
Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела војну операцију „Олуја“, злочиначку акцију у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000 недужних цивила.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре злочиначке „Олује“ живело више од 90 одсто Срба. Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи. Мештани су са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство. Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка војне операције „Олуја“ 7. августа, скованој под патронатом тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана. У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта, углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те злочиначке операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу. Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након злочиначке операције „Олуја“. Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција „Олуја“ у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012. године, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора. Према коначној пресуди, операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.
У злочиначкој акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, која је трајала четири дана, према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, погинуо је или нестао 1.861 Србин. Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.
Парастоси поводом ове националне трагедије служени су и у Београду у цркви Св. Марка, у Доњем Лапцу у Хрватској, у селу Марковцу у околини Книна где се у цркви Свети Илија окупило на десетине Срба повратника у те крајеве, а многи од њих дошли су из Србије, али и иностранства, у Дрвару
