Ја нисам политичар, немам диплому политичких наука. Тиме хоћу да кажем да немам некаквих квалификација у погледу светске политике. Нека се наш уважени др Срђа Трифковић бави тим послом. Ја ипак мислим да ми моје године и мој здрав разум дају извесно право да оценим разлику између добра и зла што се тиче мене и мојих суграђана, и српских и америчких.
Недавно сам чуо да је мој председник, човек за кога сам гласао у последњим америчким председничким изборима каже да је осам стотина хиљада Руса и шест стотина хиљада Украјинаца до сада погинуло у сукобу у Украјини. Не бих желео да било који број људи погине било где. Пошто сам то чуо запитао сам се одакле председник Трамп добија овакве информације? Сигурно је да се није консултовао са пуковником Макгрегором или инспектором Скотом Ритером, а то су наши стручњаци а не руски. Пуковник Макгрегор процењује да за сваког једног погинулог руског војника погине око седам или осам Украјинаца. Руси су практично већ добили овај рат, или су у питању недеље или месеци. Украјина је пре сукоба имала око четрдесет милиона становника када је Русија одлучила да нападне Украјину да би ослободила руско становништво у покрајинама Доњецк и Запорожје.
Било је неколико покушаја да се дође до неког споразума између зарађених страна, ДОГОВОР у Минску ми моментално пада на памет. Пронашао сам да је господин Зеленски већ био спреман да са Путином закључи мир, а онда се у Кијеву појавио неки британски политичар са чудном фризуром и наговорио украјинског глумца политичара да не прихвати договор него да уђе у рат са Русијом. Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и комплетан НАТО обећаше Зеленском да ће да га подрже оружјем и новцем, рекоше му да је Русија слаба, неспретна и неспособна да води рат. Рекоше му како руска привреда неће издржати да се дуго бори, а после санкција и силних пара које дадоше Украјини Русија постаде још јача, а Украјина изгуби много хиљада војника, грађани јој побегоше у свет, привреда остаде у рушевинама, док НАТО и Велика Британије наставише да достављају Украјини оружје и новац. Мој неполитички здрав разум ми каже да Запад не мари за Украјину већ да им је циљ да униште и Украјину и Русију.
Што се тиче Америке чини ми се да је споредно ко је на власти, Демократе или Републиканци, наставља се исто. Председник Трамп можда и жели да се рат заврши, можда и жели да испуни своја предизборна обећања, али његови многобројни генерали то не желе већ му саветују да настави сукоб и да ”казни” Путина. Они можда кажњавају Путина, али кажњавају и нас, америчке пореске обвезнике док помажу ратну машинерију. Када је Русија последњи пут напала Сједињене Америчке Државе? Имам деведесет једну годину, релативно сам образован човек, а не могу да се сетим да је Русија икада напала Америку.
Мој савет господину Трампу би био да се не рошка са Русијом. Јесте да је Русија изгубила милионе својих људи у прошлим ратовима, и ономе са Наполеоном и ономе са Хитлером, али је на крају поразила и једног и другог нападача. Било би нам много паметније да радимо свој посао. Наша инфраструктура је занемарена, наши путеви и мостови личе на оне у трећеразредним земљама. Када возим кола нашим улицама страх ме је да ми не поиспадају пломбе из зуба, толико има рупчага и пукотина. Наша поштанска служба је спора и непоуздана (Данас је 30-ти јануар, а ја још нисам добио лист СЛОБОДА за овај месец!!), наши чекови више нису довољни да платимо основне трошкове, а куповина новог аутомобила више не изгледа као реална могућност.
Остани код куће, Америко, престани да шаљеш новац Израелу, Украјини и по целом свету. Врати наше војнике кући, запосли још којег полицајца да нас заштите. Само онда ће Америка да буде оно што је некада била.
30.1.25