Научник српског порекла, Владимир Буловић, професор на MIT-у и руководилац лабораторије MIT.nano, стоји иза тима који је изумео соларне ћелије које су много тање од људске косе и до 100 пута лакше од конвенционалних соларних панела. О свом изуму је говорио за klima101.rs.
Ипак, развој соларних електрана је и даље недовољан, те нам не дозвољава да потпуно постигнемо оно што је неопходно за климу – да за деценију или две солар доминира производњом струје. Али шта ако бисмо напустили панеле какве знамо и уколико би „изградња“ соларне електране била једноставна као одмотавање тепиха по поду?
Ма колико вам ово можда на прву лопту звучало као нека футуристичка визија, будућност соларних ћелија лаких као перо, танких попут длаке и флексибилнијих од папира заправо је све ближа реалности. А заслуге за то делимично преузима и тим Владимира Буловића, награђиваног светског научника пореклом из Београда. Он се школовао на универзитетима Принстон и Колумбија, а за свој научни рад и иновативност добио је бројна признања.
Ко је Владимир Буловић
О Владимиру Буловићу и његовом раду, односно о ултратанком звучнику који се може залепити као тапет, већ је писано. Рођен је у Београду, а земљу је напустио 1984. године и у Њујорку завршио средњу школу. Више образовање стекао је на престижном универзитету Принстон, где је и докторирао.
Запослио се на универзитету MIT 2000. године, где данас ради као професор електротехнике и компјутерских наука и шеф је катедре „Фариборз Маси“ за нове технологије. Води програм Tata GridEdge и оснивач је MIT.nano, објекта за истраживање и тестирање нанотехнологија који се простире на 20.000 квадратних метара. Због своје страсти према предавању, Буловић је награђен стипендијом Меквикар, највишом стипендијом MIT-а. Аутор је преко 250 истраживачких радова и изумитељ више од 100 патената.
Слика (https://news.mit.edu/2015/solar-photovoltaic-technologies-1216)
