Почивши господин Сретеновић, некадашњи члан одбора Цркве Св. Сава ми је још давних дана рекао да му је досадила та моја ћирилица. Њему, Србину из уже Србије, досадила моја ћирилица! А ја Србин из Славоније, данашње њихове лијепе.
После шездесетипет година боравка у земљи латинице још увек се грчевито борим за своје српско национално писмо, писмо коме нема равна нигде у свету, а то не говорим из неких шовинистичких него чисто филолошких побуда. Док сам овде предавао немачки језик моји ученици су ми говорили како је немачки некако чудан језик, за њих, Американце, нелогичан језик. Пошто сам им у неколико примера показао нелогику њиховвог, енглеског језика, представио сам им српску ћирилицу и доказао да су српски језик и српско писмо вероватно најједноставнији и најдоследнији на свету. Хтели су да их учим српски, али то није долазило у обзир ако сам хтео да сачувам своје запослење у Америци.
У време једне посете Београду стао сам код једног киоска у намери да купим Политику, једне од ретких новина које су се још увек штампале ћирилицом. Једна млађа жена која је ту радила примети моје дуго стајање пред киоском па ме упита како може да ми помогне?
– Тражим Политику, али видим да је већ распродата па бих хтео да купим неке друге српске новине, рекох ја, а она ми као из топа одговори да испред себе гледам сијасет других српских публикација.
– Ја их не видим, рекох опет, видим само неке латиничне примерке.
Та госпођа ме гледала као да сам био неки марсовац. Вероватно је у себи казала да нас има свакаквих у свету.
При посети Шапцу отидох у једну врло популарну продавницу свих могућих врста кафе, просто ме опила дивна арома те целе продавнице, а када сам упитао младу продавачицу зашто је име фирме на хрватској латиници она се мало збуни а онда одговори да она ту само ради, а да је то ствар власника радње који моментално није ту.
И тако пример за примером по целој нашој лепој Србији. Тврди се да је то данас једна слободна земља, без окупатора и неке стране силе која би нас спречавала да говоримо и пишемо својим језиком и својим лепим српским писмом.
Шта обележава једну нацију? Требало би да то буду првенствено њен језик и њено писмо. За мене су те две одреднице неодвојиве. Увек сам се чудио да ова велика и напредна и слободна земља Америка употребљава и језик и писмо Енглеза којих су се једва отарасили, а после узели од њих и језик и писмо!
Недавно сам у „Новостима“ прочитао како је нека јадна Јелена М. (Редакција листа јој помиње само име, вероватно да би је заштитили од напада!) у сред Београда доживела врло неугодну сцену када јој је продавачица казала да картицу за попуст мора да испуни искључиво латиницом. Наводно, ово је била страна фирма (апотека) па зато не сме да употребљава српско писмо. Интересантно је напоменути да је Бугарима и тзв. Северним Македонцима дозвољена употреба ћирилице, само Србима није.
Када се редакција „Новости“ обратила фирми Dr. Max и обавестила их о случају Јелене у њиховој продавници у Београду саопштено јој је да то није тачно да не сме да се употребљава ћирилица, него да је то била самовољна одлука продавачице!
Ово је, наравно, још поразније за Србе и Србију. Ми смо ти који добровољно гурамо врат у јарам странаца. Како се у народу често говори: Треба нас тући, а не дати нам да плачемо.
30.маја 2025
